063 1354338

Blog

Specifična pretraga
Napredna pretraga

Šta posetiti u Užicu ? Mali uvod u istoriju Uzica

By

supernadan_do

Posted in Blog On

С Википедије, слободне енциклопедије

 

Ужице (раније Титово Ужице) је градско насеље и седиште истоимене јединице локалне самоуправе у Србији које се налази у Златиборском управном округу. Према попису из 2022. у граду је живело 48.539 становника.

Лежи на обалама реке Ђетиње. Очуване су средњовековне рушевине тада већ врло важног града. У јесен 1941. Ужице је било седиште партизанске армије. Године 1946. име је промењено у Титово Ужице у част Јосипа Броза Тита, а старо име је враћено 1992. године.

Ужице је велики центар металне и индустрије машина и гајења воћа. Административни центар истоимене општине и Златиборског округа.

Ужице се налази на надморској висини од 411 метара, која варира и прелази 600 метара. Кроз град протиче река Ђетиња, и Ужице је географски стављено у долину Ђетиње.

Овде се налазе Железничка станица Ужице теретна, Железничка станица Ужице и Капела Светог пророка Илије.

Стари и средњи век[уреди | уреди извор]

Трг, дело архитекте Станка Мандића

Први становници Ужица и околине били су Илири, односно њихова племена Партини и Аутаријати. Широм ужичког краја оставили су своје гробнице и споменике. Доласком Римљана, ови простори увршћени су у састав провинције Далмације, а Илири су романизовани. На месту данашњег Ужица налазио се мањи град Капедунум (лат. Capedunum), који је имао важну улогу у овој римској провинцији.

Ужичка тврђава

У средњем веку долазе словенска племена, а потом и Срби из Беле Србије. Око 1180. године, велики жупан Стефан Немања је Ужице припојио Рашкој, а пре тога налазило се у поседу жупана Страцимира, рођеног брата Стефана Немање. Када је краљ Драгутин абдицирао у корист свог брата Милутина, за себе је задржао Златибор, Ариље и Ужице, и, добивши од угарског краља Мачву, створио је тзв. Сремску краљевину. Када је краљ Драгутин умро, ови крајеви опет су ушли у састав Србије. У овом периоду (1329. године) се јавља и први запис назива Ужице. У то време Ужице је био мали град, али стратешки важан, на путевима ка приморју.[1] Након смрти цара Душана, Ужице је ушло у посед Војислава Војиновића. После његове смрти градом је овладао његов братанац Никола Алтомановић, чији је грб и данас симбол града. Кнез Лазар и Твртко I сматрали су Николу Алтомановића за претњу, те су га 1373. напали, ослепели га у Ужицу и развластили, а његове поседе поделили међусобно. Том приликом, Ужице је припало кнезу Лазару.

Ужичка тврђава, која надгледа скоро цео град са околног брда, највероватније је настала или у периоду владавине Војислава Војиновића или Николе Алтомановића, мада се први писани спомени који потврђују њено постојање јављају тек после турског освајања.

Турска власт[уреди | уреди извор]

Турци су освојили Ужице 1463. године, и остали у њему наредна четири века. Према османском попису из 1498. године, насеље је имало статус села, величине која се може поредити са данашњим селима овог округа. У њему било је свега 56 породичних кућа, 42 неожењена становника, три удовичке куће, пет воденица, и свега један муслимански становник. Од овога па до 1516. године Ужице доживљава нагли развитак досељавањем муслиманског становништва у насеље, које од овог пописа добија и статус вароши. По овом попису, број хришћанских кућа порастао је на 96, а муслиманских домова било је чак 160.

Тренд насељавања муслимана у Ужице понавља се и на новом попису који је вршен за време владавине Сулејмана величанственог, између 1522. и 1530. године, а на њему се број муслиманских становника повећава на чак 253. Ваља напоменути да су ови становници најчешће били занатлије или трговци, и да је пораст њиховог броја у већини случајева резултат досељавања, а не исламизација старог становништва. У овом попису такође сазнајемо да су се досељеници највише насељавали око тврђаве, што се не поклапа са данашњом распрострањеношћу популације, која је у долини реке Ђетиње. [а]

19. век[уреди | уреди извор]

Ужичка нахија је била једна од нахија Београдског пашалука, где је и остала све до 1807. године, када су је ослободили српски устаници. У ослобођеној Србији Ужице је било средиште округа и среза, са много трговаца и занатлија. Тек пред крај 19. века Ужице је почело да се развија као индустријски град. Ужице је било први град у Србији са електраном саграђеном по Теслиним принципима. Хидроелектрана на Ђетињи је саграђена 1900.

Први светски рат[уреди | уреди извор]

Ужице је у Првом светском рату ослобођено 31. октобра 1918. На тај дан 100 година касније откривен је „Споменик великој победи”.[2]

Године 1939. су постављани водовод, канализација и коцкаста калдрма.[3]

Ужичка република[уреди | уреди извор]

Главни чланак: Ужичка република
Споменик партизанима на брду Кадињача

Током немачке окупације у Другом светском рату 1941. године, Ужице је било привремено ослобођено од стране партизана. Током 67 дана постојања Ужичке Републике (од 24. септембра до 29. новембра), индустрија и фабрике су углавном производиле производе за војну употребу, пруга и путеви су функционисали и новине и књиге су биле штампане. Оквирне границе републике су биле подручје од реке Дрине на западу до Западне Мораве на истоку и од реке Скрапежа на северу до реке Увца на југу.

Музеј устанка налази се у згради која је служила као главни штаб партизана.

О историји Ужица 1944−1945. постоји књига „Ужички крај од јесени 1944. до завршетка Другог светског рата 1945. године” аутора Животе Марковића.[4]

Модерна историја[уреди | уреди извор]

Железничка станица у Титовом Ужицу из 1970-их

У оквирима СФРЈ, Ужице је било преименовано у Титово Ужице, заједно са још 7 градова широм земље (Титов Дрвар, Титов Велес, Титова Кореница, Титов Врбас, Титова Митровица, Титово Велење, Титоград). Ово је био један од разлога због којег је Ужице добило велику финансијску помоћ од државе и велика улагања у инфраструктуру и локалну индустрију. Током наредних деценија, Ужице је прерасло у један од већих и развијенијих градова у СФРЈ, све до њеног распада. После распада, 1992. године, Ужице губи придев ”Титово”.

Током 1999. године и напада НАТО-а на СРЈ, Ужице је претрпело дневна бомбардовања, а најгоре је прошло 6. маја, када су авиони НАТО-а бомбардовали велики број мостова, путева, цивилних и државних зграда и аеродром (види Бомбардовање Ужица.)

 

Мала хидроелектрана Под градом

С Википедије, слободне енциклопедије
Мала хидроелектрана „Под градом“
Хидроелектрана на Ђетињи, снимљено у октобру 2013.
Хидроелектрана на Ђетињи, снимљено у октобру 2013.
Основни подаци
Држава  Србија
Најближе насеље Ужице
Река Ђетиња
Прва синхронизација 3. маја 1899.
Подаци о језеру
Подаци о електрани
Број турбина 3
Тип прибранска
Инсталисана снага 0,36 MW

Мала хидроелектрана „Под градом“ или МХЕ „Под градом“,[а] на реци Ђетињи у Ужицу испод старе тврђаве је прва хидроелектрана саграђена, 2. августa 1900. године, по Теслином вишефазном систему наизменичне струје,[1] друга је по реду хидроелектрана (прва је саграђена на реци Градац у Ваљеву, 9. мај 1900) и трећа јавна електрична централа у Србији (прва је термоелектрана у Београду, 1893.[2]). Спада у најстарије очуване хидроелектране у свету која је оспособљена да и данас из својих музејских „сименс-халске“ генератора производи електричну енергију.[3] Хидроелектрана је непрекидно радила од 1900. до 1974. године, када је због изградње пруге Београд – Јужни Јадран затрпан јаз након чега је прекинут рад. Недалеко од музејске хидроелектране у Ужицу, на падинама Златибора и Таре налазе се Мокра Гора и Шарган кроз чије масиве пролази музејска железница Шарганска осмица и чију главну карактеристику представља необична траса пруге уског колосеке у облику џиновске осмице којом воз два пута пролази кроз исту географску тачку на различитој надморској висини.[4] Уочи 100-годишњице од изградње хидроелектране јаз је уз огромне напоре очишћен и извршена обнова самог објекта да би централа, 2. августа 2000. године, била свечано отворена и пуштена у рад јер је од великог историјског, научног и техничког значаја за Србију и читав свет. Комплекс „Под градом“ поред музејско-туристичке намене представља и незваничну образовну установу у којој се одржава практична обука ђака и студената где се упознају са основним подацима о техничко-технолошком развоју. У близини најстарије очуване хидроелектране „Под градом“, на реци Ђетињи, на само 6 km узводно, налази се још једна хидролектрана „Турица“, пуштена у рад 1. јануара 1929. године.[5] Обе хидроелектране представљају веома значајна инжињерска дела, које када се узме у обзир када су пројектоване и грађене, биле су најсавременији објекти те врсте. На основу Одлуке 1979. године утврђена је за непокретно културно добро-споменик културе од великог значаја.[6]

Ткачка радионица[уреди | уреди извор]

У Ужицу је 1891. године основана Државна ткачка школа коју је годишње завршавало од 15 до 30 полазница обучених у ткању од вуне, конопље и лана, радећи углавном у занатским радњама или у својим кућама. Како су производи од тканине временом постали све више тражени на тржишту тако је ткача делатност постала у оно доба веома уносан посао. Ситне занатлије и трговци из вароши су ради повећања производње и зараде одлучили да удруже капитал како би изградили велику ткачницу. Акционарско друштво за изградњу текстилне фабрике на чијем челу се нашао Милош Атанацковић основано је 14. новембра 1897. године, а Министарство народне привреде сходно Закону о помагању домаће радиности извршило је верификацију и дало државни подстицај у виду бројних повластица.[7] За две године извршен је упис акција у вредности од 100 хиљада динара чиме је створен капитал за градњу фабрике (радионице). Предвиђено је да ткачке машине покреће постројење на водену снагу са реке Ђетиње које би се састојала од бране и водених турбина. У котлини где је Ђетиња мирно текла није било довољно водене снаге да покрене постројење док у оближњој клисури под Старим градом где је вода брже текла није било довољно простора за изградњу фабрике. Управа новоустановљеног пословног друштава се нашла пред нерешивим проблемом који је довео у питање изградњу саме фабрике. Међутим, 1898. године, министар просвете Андра Ђорђевић упутио је професора Велике школе Ђорђа Станојевића из Београда да врши надзор полагања испита зрелости у Ужичкој реалној гимназији које је у то доба трајало и до месец дана.[8]

Почеци електрификације[уреди | уреди извор]

Проф. др Ђорђе М. Станојевић (1858 – 1921) у свом кабинету. На слици се могу видети електрична лампа, сијалица, рендгенски снимак човечије шаке, као и фотографија непознате клисуре реке.

Професор Станојевић, родом из Неготина, је у то време био професор експерименталне физике на Великој школи где је основао Физички институт на чијем челу се налазио све до своје смрти, 1921. године. Професор Станојевић је био пријатељ са Николом Теслом. Он је био један од главних организатора јединог Теслиног боравка у Београду. Теслу који дошао у Београд, 1. јуна 1892. године допратио је из Пеште и испратио назад до тог града, 3. јуна.[9] Године 1894. објавио је књигу „Никола Тесла и његова открића“. То је била прва књига о Тесли на српском, а друга у свету.[10] Професор Станојевић је био кључна личност током велике расправе које се водила око осветљења престонице.[11] Професор хемије Марко Леко заједно са својим присталицама залагао за гасно осветљење док је другу групу предводио професор Станојевић који се залагао за електрично осветљење.[12]

Пред завршницу дебате професор Станојевић је у говору пред члановима Комисије за осветљење београдске вароши изнео необориве аргументе након чега је донета већинска одлука за електрично осветљење.[13] У исто време, када се у Србији водила жустра расправа око увођења гасног или електричног осветљења, у Сједињеним Државама, водила се још жешћа расправа око увођења Едисонове једносмерне или Теслине наизменичне струје позната у историји као рат струја. Концесију за изградњу прве јавне електричне централе, уличним осветљењем и градском железницом – трамвајем добило је предузеће Периклеса Циклоса, Грка из Милана.[12] Термоелектрана је званично пуштена у рад октобра 1893, исте године када је Вестингхаусово предузеће осветлило Светску изложбу у Чикагу Теслиним вишефазним системом и човечанству приказао каква га будућност очекује. Међутим, опрема београдске термоелектричне централе је набављена од Едисонове компаније која је производила путем динамо машине једносмерну струју.[12] Дан пуштања у погон ове термоелектране – 6. октобар је Дан Електропривреде Србије.

Матеја Ненадовић, економ, предузетник и унук проте Матеје, желео ја да у Ваљеву изгради термоелектрану по угледу на београдску и замолио је Станојевића за помоћ. Он му је предложио да изгради хидроцентралу и Ненадовић се сложио да за њу искористи своју воденицу на реци Градац. За потребе електране вода на реци Градац је заустављена браном и јазом довођена до електричне централе, која се налазила на простору код самог ушћа у Колубару, са десне стране код Ваљева. Отворена је 9. маја (27. априла по старом календару) 1900. године, и током прве вечери електрифицираног Ваљева у мрежи, под напоном, био је само део од могућих 150 сијалица и три „боген-лампе“.[14] Производња једносмерне струје остварена је помоћу турбине снаге од 50 КС и динамо машине од 12 киловата. Од 150 сијалица које су давале Ваљеву електричну светлост највише их је било од 10 и 16 „свећа“, а врло мали број од 25.[14] Прва хидроелектране у Србији изграђена је деветнаест година после првих хидроелектрана у свету на Нијагариним водопадима (1881) односно на реци Фокс у држави Висконсин у САД.

Теслин вишефазни систем на Вестингхаусовом штанду, Светска изложба у Чикагу, 1893.
Управна зграда Светске изложбе осветљена ноћу Теслином наизменичном струјом, 1893.

Изградња хидроелектране у клисури Ђетиње[уреди | уреди извор]

Лепотица са Ђетиње, у време њене највеће славе, на почетку 20. века. На слици се може видети слепи пут који обалом реке води право до електричне централе, а од које се назад према граду пружа далековод. До сада није урађена 3Д анимација целокупног амбијента, односно клисуре, бране, јаза и централе из тог периода.
Испод Старог града – тврђаве, на десној обали реке, смештена је електрична централа.

По доласку професора Станојевића у Ужице, 1898. године, челници Акционарског друштва су му се одмах пожалили на нерешив проблем који имају око изградње ткачке радионице. Професор Станојевић је заједно са њима обишао клисуру Ђетиње и место где је требало да се подигне ткачка фабрика након чега им је на њихово изненађење објаснио да се снага воде у клисури може искористити за погон турбина и генератора електричне централе, а да се електрична снага, преко далековода без губитака може пренети до ткачке радионице где би ткачке разбоје и друге машине покретали електромотори. Поред тога, објаснио им је да се електрична енергија из хидроелектране са Ђетиње може ноћу користити за светло у граду и домове, које би њиховом привредном друштву остварило допунску добит. Након изнетог предлога челници друштва су на опште задовољство прихватили понуђено решење, а професор Станојевић коме је супруга била дворска дама краљице Наталије им је обећао да ће се за њих заложити у погледу државних олакшица. Пројекат бране, јаза и зграде хидроелектране је урадио машински инжењер Аћим Стевовић, родом из Мокре Горе.[15] Стевовићев пројекат је предвиђао изградњу бране високе само три метра код Томине воденице. Од бране до места предвиђеног за градњу електране вода би се спровела каналом дужине 800 метара. Пад воде, од канала до турбина у згради електране која би се налазила на десној обали Ђетиње испод старе ужичке тврђаве износио би 11 метара. Пројекат је предвиђао ниску брану а тиме и мање трошкове што је довело до усвајања Стевовићевог плана. Након завршних припремних радњи око почетка градње фабрике и електране у Ужице је стигао са поворком краљ Александар. Уз присуство среских и војних власти, грађана и представника привреде краљ Александар је 15. маја (3. маја по старом календару) 1899. године свечано положио камен темељац за градњу хидроелектране на Ђетињи.[16] За избор и набавку електротехничке опреме био је задужен професор Ђорђе Станојевић. Генератори и опрема купљени су од фирме „Siemens&Halske“. Произвођач турбина био је „Danubius-Maschinen Hartmann“, односно „Ganz&Co. Danubius Budapest“ (Изглед унутрашњости електране и непроцењивих генератора „сименс-халске“ и турбина „Ганц“).

Поглед на двориште и зграду са друге обале Ђетиње.
Поглед на централу и клисуру Ђетиње.

Извођачи грађевинских радова били су Јосиф Гранжан и Гопа Љубић из Ниша. Свечано је пуштена у рад на Илиндан, 2. августа 1900. године. То је било тачно 96 дана после пуштања у рад хидроцентрале у Ваљеву.[17] Хидроелектрана на Ђетињи почела је са радом девет година после пуштања у рад првог објекта ове врсте у свету, Амисове хидроцентрале у Колараду мале снаге 1891. године, и само пет године након историјске хидроцентрале на Нијагариним водопадима велике снаге, подигнуте 1895. године. Хидроцентрала има три објекта, брана распона 32 метра, која је у основи била залучена, а изграђена је од бетона и камена у цементном малтеру, доводног канала дужине 800 метара и зграда централе. У згради су инсталиране две Франсисове турбине по 50 КС с хоризонталним осовином и уграђеним регулатором за доток воде у турбине и две челичне цеви за навођење воде из канала у турбине, два генератора за производњу трофазне струје снаге по 32,8 киловата, 50 херца и 2.000 волти, као и разводне табле са инструментима за контролу и регулисање напона. Опрема је плаћена у четири једнаке рате, а стигла је са закашњењем у Ужице фебруара 1900. године, прво је довезена железницом до Крагујевца а надаље рабаџијским колима, које је вукло 6 пари волова. Од електричне централе до града је развучено 1.200 метара трожичног вода високог напона, а по граду је распоређено 7 трансформатора одакле су вођени улични водови до 1.554 сијалице и 8 посебних лампи. Од јуна до септембра је постављана варошка мрежа. Први део варошке мреже пуштен је у рад 2. августа 1900. год, укључивањем у производњу једне турбине и једног генератора. Комплетна варошка расвета завршена је 23. септембра 1900. године. Потпуна електрификација Ужица обављена је до краја 1900. Те године највећа задовољство и забава ужичана као и путника намерника било је окупљање у вечерњим сатима испод сијалице варошке расвете. Ипак, најлепши призор на осветљену варош имали су горштаци са околних брда, једни су чак помишљали да је пожар захватио град а други да су саме звезде попадале са небеса.

Утицај на даљи развој електрификације[уреди | уреди извор]

Велика брана хидроелектране „Турице”, пуштене у рад 1. јануара 1929. године, од које се низводно налази мала брана централе „Под градом”.

После велике популарности коју је професор Станојевић стекао код домаће јавности електрифицирајући Ужице, пет је вароши у Србији затражило током 1901. и 1902. године његову стручну помоћ, па и директно ангажовање, да утврди дали постоје економски исплативи водни потенцијали, како би се и њихова места електрифицирала. Ти градови су били: Чачак, Лесковац, Смедеревска Паланка, Крушевац и Зајечар. У то доба градиле су се мале хидроелектране, које када се узме у обзир када су пројектоване и грађене, биле су најсавременији објекти те врсте.

У април у 1901. године извршена је реконструкција прве ваљевске хидроцентрале на Градцу. Динамо машина за производњу једносмерне струје замењена је генератором наизменичне струје снаге 40 киловата који је покретала Франсисова турбина снаге 50 КС на паду од 5,5 метара. Уградњом генератора веће снаге одмах је повећан и број сијалица прикључених у мрежу. На крају 1901. године тај број се кретао око 320.

На позив привредника из Лесковца, 1901. године, професор Станојевић је извршио истраживање вучјанске реке. На основу његове студије основано је Лесковачко електрично друштво чији је основни капитал утврђена на 200.000 динара подељених на 2.000 акција. Градња хидроелектране започела је у доњем делу кањона реке Вучјанке, 1902. године. Изграђен је јаз дужине 1000 метара, зграда електричне централе, водозахват и цевовод дужине 235 метара. Уграђена су два трофазна генератора сименс – халске сваки по 139 киловата и водне турбине Пелтоновог типа са 200 КС. Постављен је далековод високог напона дужине 17 km од хидроелектране Вучје до Лесковца. Свечано је отворена 11. децембра (24. децембра по новом календару) 1903. године.

У јуну 1904. године зграда електране „Под градом” је проширена, уграђена је још једна турбина са припадајућим генератором, чиме је рад централе удвостручен. Зграда хидроелектране проширена је за око 50 m². Централа је радила све до 1970—их година када је приликом изградње пруге Београд-Бар, приликом градње већом количином земље затрпан јаз и прекинут рад. Тек 2000. године је централа оспособљена а зграда обновљена и сада поново раде.

Професор Станојевић, поред електрификације био је предводник и у другим областима. За потребе студентске практичне наставе у Физичком институту Филозофског факултета који се налазио у Капетан Мишином здању изградио је прву радио станицу у Србији и на Балкану, 1908. године. Радио-пријемник се налазио у згради Класне лутрије у Васиној улици. Овај уређај је имао домет пар стотина метара и служио је искључиво за наставу. Три године након смрти професора Станојевића, 1924. године, почео је са радом Радио Београд[18]

Ђетиња

С Википедије, слободне енциклопедије
Ђетиња

Ђетиња у Ужицу

Слив Западне Мораве
Опште информације
Дужина 75 km
Басен 1.486 km2
Пр. проток 1,93 ​m3⁄s
Слив Црноморски
Водоток
Извор Тара
Ушће Западна Морава
Географске карактеристике
Држава/е  Србија
Насеља Ужице, Пожега
Притоке Карачица, Сушица, Криваја, Букавац, Дервента
Река на Викимедијиној остави

Ђетиња је река која настаје на обронцима планине Таре, у Пустом пољу код села Кремна на месту где се спајају реке Братешина и Коњска река, као и Ужички поток и Томића поток. Река протиче кроз Ужице а код Пожеге се, након 75 km, спаја са реком Моравицом и тако настаје река Западна Морава[1].

Теорије о пореклу имена[уреди | уреди извор]

Највероватније објашњење порекла имена реке Ђетиње се заснива на старинском називу Цетина што значи Коњска река. Једна од река од којих Ђетиња настаје се и данас зове управо тако – Коњска река[2].

Особине[уреди | уреди извор]

Велика брана централе „Под градом”

У горњем току, све до Ужица река тече кроз веома атрактивну клисуру која има и неке одлике кањона. У свом току има две велике пећине. У клисури се налази пећина Мегара, а низводно од Ужица је позната Потпећка пећина. У клисури Ђетиње се налази и неколико извора топле воде.

На реци постоје три вештачка језера. Два Велика и Мала брана се налазе близу Ужица, а настала су на преласку из 19. века у 20. век, када је започела електрификација овог места. 1900-те године, у Ужицу је изграђена хидроелектрана, једна од првих на свету, само 5 година после оне на Нијагариним водопадима. Убрзо су изграђене још две, а данас су сачуване хидроелектране на Градској плажи и у Турици. Највеће језеро на Ђетињи је језеро Врутци, које је настало 1984. године градњом бране високе 77 метара. Намена овог језера је стварање резерви пијаће воде за потребе Ужица и околине.

Клисура је значајна и по живом свету. Велики је број ретких и ендемских биљних врста које су овде сачуване. Клисура је позната као један од простора најбогатијих дневним лептирима, а није реткост наићи на срне, лисице, видре и друге шумске животиње.

У клисури Ђетиње и околини је нађено више остатака насеобина из најранијих периода људске цивилизације. У римско доба овде се налазило и римско утврђење. На брду изнад Ужица се налазе остаци Ужичког града, тврђаве настале у раном средњем веку. Њена улога је била заштита тадашњих трговачких путева који су спајали јадранску обалу са истоком. Порушена је 1863. године минирањем.

На обали реке Ђетиње се налазио и средњовековни манастир Рујно (Рујан манастир Рујно), посвећен Светом Ђорђу, у коме се налазила прва српска штампарија. Ту је штампана прва српска књига Рујанско четворојеванђеље. Манастир су срушили Турци средином 16. века

11.176 Comments

  1. puravive

    on   said 

    I don’t understand how you’re not smarter than you currently are. I think you’re incredibly smart because of the ways in which your knowledge of this subject leads me to believe it. It appears that unless it has to do with Woman gaga, neither men nor women are interested in this topic. You are doing fantastic work; keep it up.

    Одговори
  2. Ron3468

    on   said 

    Мадонна, икона поп-музыки и культурного влияния, продолжает вдохновлять и поражать своей музыкой и стилем. Её карьера олицетворяет смелость, инновации и постоянное стремление к самовыражению. Среди её лучших песен можно выделить „Like a Prayer“, „Vogue“, „Material Girl“, „Into the Groove“ и „Hung Up“. Эти треки не только доминировали на музыкальных чартах, но и оставили неизгладимый след в культурной и исторической панораме музыки. Мадонна не только певица, но и икона стиля, актриса и предприниматель, чье влияние простирается далеко за рамки музыкальной индустрии. Скачать mp3 музыку 2024 года и слушать онлайн бесплатно.

    Одговори
  4. fitspresso reviews

    on   said 

    Just days ago I discovered this awesome website, a standout for fans. The gifted owner keeps visitors riveted with spot-on content. I’m stoked to be a new member of the community and eager to see what interesting content comes next!

    Одговори
  5. Reed

    on   said 

    hey there and thank you for your information – I have definitely picked
    up anything new from right here. I did however expertise some technical issues
    using this web site, since I experienced to reload the web site many times previous to I could get it to load correctly.
    I had been wondering if your hosting is OK? Not that
    I’m complaining, but sluggish loading instances times will often affect your placement
    in google and can damage your high-quality score if ads and
    marketing with Adwords. Well I am adding this RSS to my e-mail and
    can look out for a lot more of your respective fascinating content.
    Make sure you update this again soon.

    Одговори
  6. Temp Mail

    on   said 

    I discovered this amazing website a few days back, they craft excellent content for their audience. The site owner excels at educating followers. I’m thrilled and hope they maintain their awesome work.

    Одговори
  8. Norma377

    on   said 

    Eminem, настоящее имя Маршалл Брюс Мэтерс III, известен как один из величайших рэп-исполнителей всех времен. Своими пронзительными текстами, ярким стилем и потрясающим мастерством в ритме и рифме он завоевал миллионы поклонников по всему миру. Его лучшие песни включают „Lose Yourself“, гимн к само-преодолению, „Stan“, с поразительно интенсивным сюжетом, и „Rap God“, где он демонстрирует свою невероятную скорость и технику. Все эти треки, а также многие другие, отражают его гениальность и влияние на музыкальную индустрию. Скачать mp3 музыку 2024 года и слушать онлайн бесплатно.

    Одговори
  15. Kaitlyn

    on   said 

    I do consider all the concepts you have presented for your post.

    They’re really convincing and can certainly work. Still, the posts are too quick for starters.
    May you please lengthen them a bit from subsequent time?
    Thank you for the post.

    Одговори
  46. Click this

    on   said 

    Hey there! I’ve been reading your site for some time now and finally got the courage to go ahead and give you a shout out from Humble Texas!
    Just wanted to tell you keep up the great job!

    Одговори
  268. Анонимни

    on   said 

    Слоты и онлайн-игры в казино способны разнообразить жизнь человека. Важно только правильно выбрать площадку — она должна быстро и честно выплачивать выигрыши, надежно хранить персональные данные клиентов, предлагать большой ассортимент развлечений и интересную бонусную программу. Важную роль играют также наличие адаптированной мобильной версии и приложений. https://enic-kazakhstan.kz/

    Одговори
  269. Анонимни

    on   said 

    Слоты и онлайн-игры в казино способны разнообразить жизнь человека. Важно только правильно выбрать площадку — она должна быстро и честно выплачивать выигрыши, надежно хранить персональные данные клиентов, предлагать большой ассортимент развлечений и интересную бонусную программу. Важную роль играют также наличие адаптированной мобильной версии и приложений. https://enic-kazakhstan.kz/

    Одговори
  271. Анонимни

    on   said 

    Слоты и онлайн-игры в казино способны разнообразить жизнь человека. Важно только правильно выбрать площадку — она должна быстро и честно выплачивать выигрыши, надежно хранить персональные данные клиентов, предлагать большой ассортимент развлечений и интересную бонусную программу. Важную роль играют также наличие адаптированной мобильной версии и приложений. https://enic-kazakhstan.kz/

    Одговори
  272. Анонимни

    on   said 

    Слоты и онлайн-игры в казино способны разнообразить жизнь человека. Важно только правильно выбрать площадку — она должна быстро и честно выплачивать выигрыши, надежно хранить персональные данные клиентов, предлагать большой ассортимент развлечений и интересную бонусную программу. Важную роль играют также наличие адаптированной мобильной версии и приложений. https://enic-kazakhstan.kz/

    Одговори
  276. Анонимни

    on   said 

    Слоты и онлайн-игры в казино способны разнообразить жизнь человека. Важно только правильно выбрать площадку — она должна быстро и честно выплачивать выигрыши, надежно хранить персональные данные клиентов, предлагать большой ассортимент развлечений и интересную бонусную программу. Важную роль играют также наличие адаптированной мобильной версии и приложений. https://enic-kazakhstan.kz/

    Одговори
  279. Анонимни

    on   said 

    Слоты и онлайн-игры в казино способны разнообразить жизнь человека. Важно только правильно выбрать площадку — она должна быстро и честно выплачивать выигрыши, надежно хранить персональные данные клиентов, предлагать большой ассортимент развлечений и интересную бонусную программу. Важную роль играют также наличие адаптированной мобильной версии и приложений. https://enic-kazakhstan.kz/

    Одговори
  283. Анонимни

    on   said 

    Слоты и онлайн-игры в казино способны разнообразить жизнь человека. Важно только правильно выбрать площадку — она должна быстро и честно выплачивать выигрыши, надежно хранить персональные данные клиентов, предлагать большой ассортимент развлечений и интересную бонусную программу. Важную роль играют также наличие адаптированной мобильной версии и приложений. https://enic-kazakhstan.kz/

    Одговори
  531. natyazhn__haea

    on   said 

    1. Вибір натяжних стель – як правильно обрати?
    2. Топ-5 популярних кольорів натяжних стель
    3. Як зберегти чистоту натяжних стель?
    4. Відгуки про натяжні стелі: плюси та мінуси
    5. Як підібрати дизайн натяжних стель до інтер’єру?
    6. Інноваційні технології у виробництві натяжних стель
    7. Натяжні стелі з фотопечаттю – оригінальне рішення для кухні
    8. Секрети вдалого монтажу натяжних стель
    9. Як зекономити на встановленні натяжних стель?
    10. Лампи для натяжних стель: які вибрати?
    11. Відтінки синього для натяжних стель – ексклюзивний вибір
    12. Якість матеріалів для натяжних стель: що обирати?
    13. Крок за кроком: як самостійно встановити натяжні стелі
    14. Натяжні стелі в дитячу кімнату: безпека та креативність
    15. Як підтримувати тепло у приміщенні за допомогою натяжних стель
    16. Вибір натяжних стель у ванну кімнату: практичні поради
    17. Натяжні стелі зі структурним покриттям – тренд сучасного дизайну
    18. Індивідуальність у кожному домашньому інтер’єрі: натяжні стелі з друком
    19. Як обрати освітлення для натяжних стель: поради фахівця
    20. Можливості дизайну натяжних стель: від класики до мінімалізму
    купити натяжні стелі https://www.natjazhnistelitvhyn.kiev.ua/ .

    Одговори